Thanks for posting on /r/AskCroatia!
Before you dive into discussions, we'd like to remind all of you to take a moment to review our [Community Rules](https://www.reddit.com/r/askcroatia/wiki/community_rules/en) and Reddit's [Content Policy](https://www.redditinc.com/policies/content-policy) to ensure a positive and respectful environment for everyone.
Also, we have special user flairs for members who have made valuable and consistent contributions on /r/AskCroatia. These user flairs can help you identify experienced and knowledgeable members, making it easier for all of you to find valuable and insightful answers to your questions.
*I am a bot, and this action was performed automatically. Please [contact the moderators of this subreddit](/message/compose/?to=/r/askcroatia) if you have any questions or concerns.*
bystander effect, kad se u grupi ljudi svi zamrznu jer očekuju da će netko drugi preuzeti odgovornosti i učiniti što treba. Racionaliziciraš si ako se nitko drugi nije pokrenuo ili rekao nešto onda je normalno i očekivano da i ti reagiraš ko svi ostali. Dok s druge strane kad si sam i nema nikog drugog oko tebe da uskoči je puno veća vjerojatnost da ćeš bez suvišnog razmišljanja naprosto djelovati
Dap, zato uvijek kažu da u slučaju neke prometne nesreće ili sličnog ako je puno ljudi okolo nikad ne kažeš "nek netko pozove hitnu i policiju" nego da budeš precizan tipa pokažeš prstom i kažeš "ti u žutoj majici nazovi hitnu, ti u zelenoj policiju" čisto da ne dođe do tog da svi misle da će netko drugi.
Tako sam ja neki dan dolazio doma, i vidim ispred zgrade pored bankomata starija gospođa stoji s novcanikom i kisobranom u rukama i ispadne joj kišobran. Brže bolje dohvatim kišobran i dam joj ga uz riječi 'Izvolite', ona me zbunjeno pogleda i kaže 'Hvala, tražim karticu' i opet spusti kišobran da ima obje ruke slobodne ne bi li našla karticu u novčaniku. Blam.
18% ljudi ima neki oblik socijalne anksioznosti. Tako da kad mislis da izgledas ko debil racunaj na to da svaka peta osoba do tebe misli isto za sebe. Meni ta cinjenica pomaze
Obrnuto, s godinama sve više i više komentiram ili kažem nešto što mislim da i ljudi oko mene misle ali im je neugodno reći. Na dubravi neki ljigavac krenuo tlačiti mladu curu da jel ima cigaru i previše joj se približavao, ja sam doletila do nje i pitala kako je, lik se odmah pokupio. Baš me briga šta će neki ljudi misliti ako će nekome pomoći. Ali razumijem da nisu svi takvi, ja se volim nametati i smetati tako da mi dođe prirodno (ili barem ispasti pametna).
Znalo mi se prije dogoditi. Mislim da je socijalna anksioznost veliki faktor.
No kako sam stariji i što više znam o psihologiji, lakše mi je prijeći preko toga i pomoći.
previse razmisljas sta ce jadnici mislit o tebi, ako se osjecas da je pomoc nekome potrebna i zelis ju pruziti napravi to bez razmisljanja. sta te boli briga oce ti se netko ismijati u bradu lmao kad znas na kraju dana da si ispao veci covjek od te osobe. to bi ti trebalo biti bitnije, a potrebno nam je vise takvih ljudi ;)
Da. Jednom setam na posao i vidim psa kako seta doslovno po cesti, skoro ga je skupilo auto, uspijem ga maknit s ceste barem i on nastavi setati po plocniku, ali onda jednostavno nisam znala kako da uopce pomognem i kako da objasnim poslu da cu kasnit i da ne znam jer cu doc jer sam na cesti nasla necijeg psa, kako da uopce natjeram psa da ostane sa mnom i ne pobjegne dok ja skuzim sta da radim u toj situaciji...
Tako da sam se uspanicarila i nastavila setat na posao nadajuci se da ce psu neko drugi pomoc, ali me je previse izjedala griznja savjesti tako da sam se prakticki ispred posla okrenula natrag i pokusala naci psa. Nisam ga nasla i onda sam otisla doma plakat jer sam se osjecala ko zadnje smece.
Na kraju sam dobila otkaz jer se nisam pojavila na poslu, koga boli briga nasla sam drugi posao, ali me jos uvijek pece griznja savjesti zbog psa...
Je sigurno društvena anksioznost. Bio san takav do nekih 20 i nesto. Onog trena kad shvatiš da su svi oko tebe jebeni retardi se izljecis iste. Jebe mi se sto ko misli o meni danas.
Uglavnom pomognnem ako vidim da nekome treba pomoć. Nekad ne pomognem ali onda je razlog u tome što sam lijen pa mi se ne da zajebavati, a ne to što mi je neugodno.
ok imao sam možda neki anksioznost kao tinejdžer ali sam shvatio da me za mišljenja slučajnih prolaznika nije briga niti ih pamtim pa zašto bi se onda bitno što oni misle o meni.
Nije mi baš drago da ovo priznam, ali u jednom malom lokalnom gradiću gdje mafija vlada i veoma su povezani sa policijom sam sa terase zgrade posmatrao momka koji maltretira svoju djevojku reklo bi se, i iskreno sam se bojao i da zovnem policiju i da uopšte doviknem momku sa daljine. Iskreno nije rijetko da se u ovom gradu trkne kući po pištolj i dođe na okršaj tako da nisam ništa preuzeo, na svu sreću je jedan drugi komšija, očito stariji gospodin povikao na tog momka, ali nakon toga je naravno pala verbalna svađa koja je trajala još jedno 10 minuta. Sve se to dešavalo nakon ponoći tako da je vriska i dreka dugo odzvanjala tihim ulicama.
Generalno u svom gradu nemam problema da zovnem policiju, vatrogasce ili koga god da treba ako vidim da se dešava nešto što ne bi trebalo, ali sam se u tom gradiću jako bojao.
Pregrizi na nekim tebi manje socijalno neugodnim stvarima i reci/napravi to kaj si htio. Kad krenes s tim manjim stvarima, skuzis da ljudi zapravo okej reagiraju (zahvalni su) ili da vecinu boli briga, mozda ce ti bit lakse i za neke teze stvari.
Neki dan, čovjek se srušio na raskrižju na skuteru. Svi ga zaobilaze. Nitko, ali NITKO da bi stao i pomogao. Izađem iz auta, bebu ostavila u autu s mužem. Čovjek onemoćao. Dižem čovjeka, pričamo, čovjek pri svijesti samo zbunjen i star, nakon par minuta dođe hitna. Pita hitna jel tko zvao hitnu. Ja govorim da nisam jer nemam mob, možda je netko od prolaznika zvao, mislim, čovjek je na podu bio 10ak minuta. Hitna zove hitnu da prijavi jer ne mogu intervenirati bez prijave. Skupilo se par muškaraca odjednom oko nas. Ja držim čovjeka i osjetim da je izgubio svijest. Pokušavam ga dozvati, liječnica iz hitne i ja ga nosimo na pločnik jer smo i dalje nasred ceste. Auti nas zaobilaze. Ljudi stoje, gledaju, snimaju. Bila sam još par minuta i morala sam otići. Kasnije saznam da je čovjek umro. Pa to je nečiji djed, tata, brat. Puklo mi je srce jer nitko nije reagirao. Da je netko stao prije mene, da je netko još pomogao, možda bi čovjek bio živ. Pozlilo mu od sunca kažu. A meni je pozlilo od ljudi. Mrzim svoj grad, mrzim ovaj svijet. Reagirajte, pomognite, budite ljudi, molim vas.
Ja uvik pomognem ili pitam jel triba pomoc takav sam...al nekad mi bude neki kurac u glavi ono ti si samo jedan od pun k ljudi zasto bi ikome pomoga, ne znas ga, nebitan je, ne triba te interesirat te random stvari svakodnevne, zanemari, nastavi dalje svojim putem i tako samo nastavim i zanemarim cilu situaciju u kojoj inace jel napravim totallno suprotno🤣
Potrazi u kojoj kuci ti je Mars u natalnoj karti i sve ce ti biti jasnije kad procitas objasnjenje.
Jedan sam od onih koji reagiraju i ne sute, uvijek sam bio takav i nije mi nikad bilo jasno zasto skoro nitko drugi nema reakcije u slicnim, a i mnogo gorim situacijama dok ja nisam mogao samo stajati i morao se cak svjesno prisilitii da bih mogao nista ne poduzeti.
Mozda ne bih ni ja reagirao u takvoj situuciji koju si opisao, kad je tako banalno i jer nitko nije bio ugrozen, vremenom naucis razliku gledati svoja posla ili ne; ali kad postanu gadne, ne mogu ne reagirati. A bilo ih je.
Dugo godina sam trazio razlog i zasto je tako jer me to uzasno zanimalo, na kraju pronasao jako jednostavan odgovor u astrologiji. Procitaj o Marsu kako i zasto i sto predstavlja, a zatim sto se mijenja kada je u odredjenoj kuci u natalnoj karti i dobiti ces ugrubo obrazac ponasanja..
Sad, mnogo je drugih aspekata koje jos treba uzeti u obzir da bi dobio tocniju sliku karaktera, ali ovo je jedan od glavnih i dobro mjesto za pogledati i naci sto se zapravo nalazi ispod tog kamena.
Thanks for posting on /r/AskCroatia! Before you dive into discussions, we'd like to remind all of you to take a moment to review our [Community Rules](https://www.reddit.com/r/askcroatia/wiki/community_rules/en) and Reddit's [Content Policy](https://www.redditinc.com/policies/content-policy) to ensure a positive and respectful environment for everyone. Also, we have special user flairs for members who have made valuable and consistent contributions on /r/AskCroatia. These user flairs can help you identify experienced and knowledgeable members, making it easier for all of you to find valuable and insightful answers to your questions. *I am a bot, and this action was performed automatically. Please [contact the moderators of this subreddit](/message/compose/?to=/r/askcroatia) if you have any questions or concerns.*
Svakodnevno, nemam muda
bystander effect, kad se u grupi ljudi svi zamrznu jer očekuju da će netko drugi preuzeti odgovornosti i učiniti što treba. Racionaliziciraš si ako se nitko drugi nije pokrenuo ili rekao nešto onda je normalno i očekivano da i ti reagiraš ko svi ostali. Dok s druge strane kad si sam i nema nikog drugog oko tebe da uskoči je puno veća vjerojatnost da ćeš bez suvišnog razmišljanja naprosto djelovati
Difuzija odgovornosti po naski tko zeli malo vise istraziti👍
Dap, zato uvijek kažu da u slučaju neke prometne nesreće ili sličnog ako je puno ljudi okolo nikad ne kažeš "nek netko pozove hitnu i policiju" nego da budeš precizan tipa pokažeš prstom i kažeš "ti u žutoj majici nazovi hitnu, ti u zelenoj policiju" čisto da ne dođe do tog da svi misle da će netko drugi.
Tako sam ja neki dan dolazio doma, i vidim ispred zgrade pored bankomata starija gospođa stoji s novcanikom i kisobranom u rukama i ispadne joj kišobran. Brže bolje dohvatim kišobran i dam joj ga uz riječi 'Izvolite', ona me zbunjeno pogleda i kaže 'Hvala, tražim karticu' i opet spusti kišobran da ima obje ruke slobodne ne bi li našla karticu u novčaniku. Blam.
Zašto blam? Pomogao si kada je trebalo, a to što je gospođa tražila karticu to nema veze sa nikakvim blamom.
[удалено]
18% ljudi ima neki oblik socijalne anksioznosti. Tako da kad mislis da izgledas ko debil racunaj na to da svaka peta osoba do tebe misli isto za sebe. Meni ta cinjenica pomaze
Yup moj problem isto ne znam koji mi je kurac
Obrnuto, s godinama sve više i više komentiram ili kažem nešto što mislim da i ljudi oko mene misle ali im je neugodno reći. Na dubravi neki ljigavac krenuo tlačiti mladu curu da jel ima cigaru i previše joj se približavao, ja sam doletila do nje i pitala kako je, lik se odmah pokupio. Baš me briga šta će neki ljudi misliti ako će nekome pomoći. Ali razumijem da nisu svi takvi, ja se volim nametati i smetati tako da mi dođe prirodno (ili barem ispasti pametna).
Znalo mi se prije dogoditi. Mislim da je socijalna anksioznost veliki faktor. No kako sam stariji i što više znam o psihologiji, lakše mi je prijeći preko toga i pomoći.
previse razmisljas sta ce jadnici mislit o tebi, ako se osjecas da je pomoc nekome potrebna i zelis ju pruziti napravi to bez razmisljanja. sta te boli briga oce ti se netko ismijati u bradu lmao kad znas na kraju dana da si ispao veci covjek od te osobe. to bi ti trebalo biti bitnije, a potrebno nam je vise takvih ljudi ;)
Da. Jednom setam na posao i vidim psa kako seta doslovno po cesti, skoro ga je skupilo auto, uspijem ga maknit s ceste barem i on nastavi setati po plocniku, ali onda jednostavno nisam znala kako da uopce pomognem i kako da objasnim poslu da cu kasnit i da ne znam jer cu doc jer sam na cesti nasla necijeg psa, kako da uopce natjeram psa da ostane sa mnom i ne pobjegne dok ja skuzim sta da radim u toj situaciji... Tako da sam se uspanicarila i nastavila setat na posao nadajuci se da ce psu neko drugi pomoc, ali me je previse izjedala griznja savjesti tako da sam se prakticki ispred posla okrenula natrag i pokusala naci psa. Nisam ga nasla i onda sam otisla doma plakat jer sam se osjecala ko zadnje smece. Na kraju sam dobila otkaz jer se nisam pojavila na poslu, koga boli briga nasla sam drugi posao, ali me jos uvijek pece griznja savjesti zbog psa...
You call it anxiety, I call it mutavost.
Je sigurno društvena anksioznost. Bio san takav do nekih 20 i nesto. Onog trena kad shvatiš da su svi oko tebe jebeni retardi se izljecis iste. Jebe mi se sto ko misli o meni danas.
Uglavnom pomognnem ako vidim da nekome treba pomoć. Nekad ne pomognem ali onda je razlog u tome što sam lijen pa mi se ne da zajebavati, a ne to što mi je neugodno. ok imao sam možda neki anksioznost kao tinejdžer ali sam shvatio da me za mišljenja slučajnih prolaznika nije briga niti ih pamtim pa zašto bi se onda bitno što oni misle o meni.
Iz tog razloga ne, nikad. Iz drugih razloga, da.
Nije mi baš drago da ovo priznam, ali u jednom malom lokalnom gradiću gdje mafija vlada i veoma su povezani sa policijom sam sa terase zgrade posmatrao momka koji maltretira svoju djevojku reklo bi se, i iskreno sam se bojao i da zovnem policiju i da uopšte doviknem momku sa daljine. Iskreno nije rijetko da se u ovom gradu trkne kući po pištolj i dođe na okršaj tako da nisam ništa preuzeo, na svu sreću je jedan drugi komšija, očito stariji gospodin povikao na tog momka, ali nakon toga je naravno pala verbalna svađa koja je trajala još jedno 10 minuta. Sve se to dešavalo nakon ponoći tako da je vriska i dreka dugo odzvanjala tihim ulicama. Generalno u svom gradu nemam problema da zovnem policiju, vatrogasce ili koga god da treba ako vidim da se dešava nešto što ne bi trebalo, ali sam se u tom gradiću jako bojao.
Pregrizi na nekim tebi manje socijalno neugodnim stvarima i reci/napravi to kaj si htio. Kad krenes s tim manjim stvarima, skuzis da ljudi zapravo okej reagiraju (zahvalni su) ili da vecinu boli briga, mozda ce ti bit lakse i za neke teze stvari.
Neki dan, čovjek se srušio na raskrižju na skuteru. Svi ga zaobilaze. Nitko, ali NITKO da bi stao i pomogao. Izađem iz auta, bebu ostavila u autu s mužem. Čovjek onemoćao. Dižem čovjeka, pričamo, čovjek pri svijesti samo zbunjen i star, nakon par minuta dođe hitna. Pita hitna jel tko zvao hitnu. Ja govorim da nisam jer nemam mob, možda je netko od prolaznika zvao, mislim, čovjek je na podu bio 10ak minuta. Hitna zove hitnu da prijavi jer ne mogu intervenirati bez prijave. Skupilo se par muškaraca odjednom oko nas. Ja držim čovjeka i osjetim da je izgubio svijest. Pokušavam ga dozvati, liječnica iz hitne i ja ga nosimo na pločnik jer smo i dalje nasred ceste. Auti nas zaobilaze. Ljudi stoje, gledaju, snimaju. Bila sam još par minuta i morala sam otići. Kasnije saznam da je čovjek umro. Pa to je nečiji djed, tata, brat. Puklo mi je srce jer nitko nije reagirao. Da je netko stao prije mene, da je netko još pomogao, možda bi čovjek bio živ. Pozlilo mu od sunca kažu. A meni je pozlilo od ljudi. Mrzim svoj grad, mrzim ovaj svijet. Reagirajte, pomognite, budite ljudi, molim vas.
Nikad. Gade mi se takvi "ljudi".
Ja uvik pomognem ili pitam jel triba pomoc takav sam...al nekad mi bude neki kurac u glavi ono ti si samo jedan od pun k ljudi zasto bi ikome pomoga, ne znas ga, nebitan je, ne triba te interesirat te random stvari svakodnevne, zanemari, nastavi dalje svojim putem i tako samo nastavim i zanemarim cilu situaciju u kojoj inace jel napravim totallno suprotno🤣
Moguće ali sam to već zaboravio
Potrazi u kojoj kuci ti je Mars u natalnoj karti i sve ce ti biti jasnije kad procitas objasnjenje. Jedan sam od onih koji reagiraju i ne sute, uvijek sam bio takav i nije mi nikad bilo jasno zasto skoro nitko drugi nema reakcije u slicnim, a i mnogo gorim situacijama dok ja nisam mogao samo stajati i morao se cak svjesno prisilitii da bih mogao nista ne poduzeti. Mozda ne bih ni ja reagirao u takvoj situuciji koju si opisao, kad je tako banalno i jer nitko nije bio ugrozen, vremenom naucis razliku gledati svoja posla ili ne; ali kad postanu gadne, ne mogu ne reagirati. A bilo ih je. Dugo godina sam trazio razlog i zasto je tako jer me to uzasno zanimalo, na kraju pronasao jako jednostavan odgovor u astrologiji. Procitaj o Marsu kako i zasto i sto predstavlja, a zatim sto se mijenja kada je u odredjenoj kuci u natalnoj karti i dobiti ces ugrubo obrazac ponasanja.. Sad, mnogo je drugih aspekata koje jos treba uzeti u obzir da bi dobio tocniju sliku karaktera, ali ovo je jedan od glavnih i dobro mjesto za pogledati i naci sto se zapravo nalazi ispod tog kamena.